Cinjenice - Aleksandrovac požarevački

Трагови о постојању људских насеобина датирају из доба неолита. О томе сведоче камене алатке које су пронађене на брду изнад Алексндровца. Касније, овај део Србије на коме се налази данашње место освајају Авари.

Од свог настанка па до данас, Александровац је имао успоне и падове. Био је изложен свим друштвеним променама кроз које је прозалзила данашња Србија.

.Према сећањима најстаријих мештана Александровца, фотографија је начињена у близини Старе школе а на њој се налазе регрути. Фотографију је начинио ондашњи први српски фоторепортер Риста Марјановић.

Сваке године, 15. фебруара одавањем државних и војних почасти обелезава се Дан државности Србије. Празнује се на Сретење, као спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак.

Србија се сматра једном од зачетника ратног ваздухопловства и његове примене у рату. Она, не само да спада у ред првих пет земаља (Мексико, Италија, Бурагрса, Грчка) већ је марта 1913. Влада Краљевине Србије донела специјални правни акт “Уредба о саобраћајним справама које се креће у ваздуху”.

Мало је познато да су се у Александровцу и његовим ободним странама водиле борбе у току Првог светског рата. На александровачким положајима, у борбама 7. и 8. октобра 1915 године настрадао је и Милан Животић редов ИВ прекобројног пука са још 50 незнаних сабораца.

Као што је познато, Прово односно данашњи Александровац пожаревачки, био је од важности за двор Кнеза Милоша. Наше место било је редовно одмориште српког Кнеза, где је на пропутовању од Пожаревца до Крагујевца свраћао како би се одморио, ручао и срео са својим пријатељима.

По једном предању на нама познатом Јерењаку, налазиле су се ливаде "проклете Јерине". На том месту њен син Ива, у више наврата покушавао је да сазида цркву.