ВОЈНИ АЕРОДРОМ
Србија се сматра једном од зачетника ратног ваздухопловства и његове примене у рату. Она, не само да спада у ред првих пет земаља (Мексико, Италија, Бурагрса, Грчка) већ је марта 1913. Влада Краљевине Србије донела специјални правни акт “Уредба о саобраћајним справама које се креће у ваздуху”. Са почетком ратног вихора, мобилизација од 1914.г. затекла је српску Ваздухопловну команду у веома тешком стању. Српски авиони су били неисправни, недостајали су резервни делови и алат. Ваздухопловна команда се састојала од Аеропланске ескадре И позива народне војске, Првог балонског оделења и Голубије поште. Командант Ваздухопловне команде је био мајор Коста Милетић. Аеропланска ескадра И позива народне војске је на дан мобилизације имала четири официра летача, три подофицира, два механичара цивила и 27 војника. Командир Аеропланске ескадре је био капетан Милош Илић. Према званичним подацима ескадра је располагала са 7 аероплана и то су били: два двоседа Блерио, један једноседи Блерио, два Депердисена, један РЕП и један "Дукс-биплан". Један од два аероплана РЕП није био у летном стању и користио се као извор разервних делова за други авион истог типа. Постојали су још један Анри Фарман 20 и један Фарман, али нису били у летном стању. Од осталог материјала ескадра је располагала и са 8 дугих кола "шарио" за превоз аероплана (3 за биплане и 5 за моноплане). Ескадра је била размештена на три места: у селу Медошевцу, у селу Трупале и у Нишу.
Посматрано из историјског угла, за нас александровчане су интересантна збивања у току 1915.године. У то време Ваздухопловна команда своје седиште имала је у Пожаревцу одакле су обављани извиђачки и ратни летови Аеропланске ескадре. У првим јесењим данима примећена су непријатељска прегруписавања. Прелазак непријатељских трупа, на фронту који је извиђала српска Аеропланска ескадра, започео је ноћу 6/7. октобра и то код Рама. Српска Врховна команда је 6. октобра издала наређење ескадри да у току 7. октобра утврди места преласка Дунава. Наређење није било могуће извршити све до 9. октобра, јер је ескадра због јаког притиска немачког ваздухопловства и почетка офанзиве, морала да изврши пребазирање. Француско оделење је пребазирало 8. октобра у Младеновац, а српска Аеропланска ескадра је прешла у Александровац пожаревачки. Српски авиони са аеродрома у Александровцу нису оперативно летели. По сећањима најстаријих мештана, војни аеродром би требао да се налази на некадашњем вашаришту.
Време