Kултура
Љиљана Пекић
Љиљана Глишић, касније супруга славног писца Борислава Пекића своје ратно детињство провела је у Александровцу пожаревачком. Своје уточиште, она и мајка нашле су код фамилије Тике Димитријевића.
О чему говори у својим сећањима. "Рат који је тутњао тамо нисмо ни осећали. Углавном сам имала доста слободног времена, које сам убијала читајући. Са само 12 година прочитала сам целог Балзака. У Александровцу смо остали до октобра 1944. Тата (Душан Глишић) је углавном био у Београду, обилазио нас је само повремено. Имао је пуно посла јер је од 1938. био технички директор новоснованог листа “Време”. Млађи ујак, Драги Стојадиновић, правник и новинар, звао је после ослобођења тату да се евакуише у Александровац. Међутим он је то одбио".
Иначе, Душан Глишић је био грађевински инжењер, предузетник, урадио статику за зграду Борбе а у току рата обављао дужност техничког уредника листа "Ново Време". Био је ожењен Надеждом, сестром Милана и Драгог Стојадиновића. Пред бомбардовање 1944. склонио се са породицом у Александровац пожаревачки. Од пријатеља је добио упозорење да се склони и да може бити стрељан, али је сматрао да његова кривица није велика и да нема везе са ратним злочинима те да се може оправдати пред судом – “Није ђаво тако црн као што изгледа!”, говорио је. Убрзо по доласку ослобођења Београда ухапшен је и одведен. Породица је сазнала из новина да је стрељан у групи од 105, али о томе није добила никакав докуменат. Те године. Сви су били избачени из стана, а могли су од имовине само да понесу породичне слике. Његов син Омиљ је касније, као млад адвокат, успео да дође до војног регистра и списка од 105 стрељаних народних непријатеља, али међу њима није било његовог оца. Кћи Љиљана се касније удала за Борислава Пекића. Директор "Новог Времена" Драги Стојадиновић, млађи ујак Љиљане Пекић, после изручења јуна 1945. осуђен је почетком августа 1946. на смрт, али је затим казна смањена на само 15 година, да би 1953. био амнестиран. Емигрирао је у Аргентину. Њен други ујак, Милан Стојадиновић, исто тако је емигрирао за Аргентину. Где је постао економски саветник тадашњег председника Аргенитине Хуана Перона и оснивач и власник, до данас чувеног листа "Eкономист"
Време