АЛЕКСАНДРОВАЦ ДАНАС
Трагови о постојању људских насеобина датирају из доба неолита. О томе сведоче камене алатке које су пронађене на брду изнад Алексндровца. Касније, овај део Србије на коме се налази данашње место освајају Авари. Да би, по њиховој пропасти њихово место зузели Бугари. По избијању крсташких ратова читаво Браничево у трајању од два века било је саставни део Визнтијског царства. Почектом XIII века, за доминацију овим крајем боре се Бугарска и Угарска. Где, на крају у тој борби Угари побеђују. Ту они и остају, све до сукоба са војском српског краља Драгутина и Милутина 1291. године. Овај део српске средњовековне државе опстаје све до 1459. године када падамо под вишевековно ропство Турске.
Све до 1. марта 1893. године данасњи Александровац је био село и на
географским мапама из тог периода био је уписан под именима Про'во (Прхово и Првово). А онда је указом прогласен варосицом и добио име Александровац по Александру Обреновицу.
По историјским записима, пвобитно име Прво повезује се са цињеницом да је у односу на сва околна села прво постало и прво преселило на "свилајнацки друм". По неким предањима местана, сакупљеним од стране уцитеља Зивојина Васица, идуци од Смедерева и Позаревца ка Цуприји уз долину Велике Мораве била је непрегледна сума и луг. Који су, истовремено били и заклон за тамосње зитеље муцених од стране позаревацких, цупријских и смедеревских Турака. Из тог разлога, склањајуци се од турског насиља, два цовека Првул и Марко, поцели су да раскрцују један део суме правеци за себе колибе. Првул је то уцинио у месту Провцу, а Марко у данасњем Марковцу. Због турског насиља, људи су безали код Првула или код Марка, крцеци луг и настањивали се и тако постепено стварали два села.
Али, Турци нису мировали са својим злоделима тако да су зитељи тадасњег Пр'овца морали да напустају своја куциста и селе се уз обалу Велике Мораве. На месту познатом као Старо Село. Поред тога, са супротне стране Мораве у Сумадији било је мање Турака, тако да су у слуцају напада могли своју заститу потразити преласком реке. Међутим, осим Турака недаце им је стварало и водоплавно тло. Цудљив Морава се цесто изливала и негде крајем XVIII века, народ је напустио Старо Село и вратио се и населио несто јузније од првог насеља Прволовца. Са променом места промењено је и име у Првово а несто касније и у Пр'ово или Прхово.
Време