КЊАЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
Као што је познато, Прово односно данашњи Александровац пожаревачки, био је од важности за двор Кнеза Милоша. Наше место било је редовно одмориште српког Кнеза, где је на пропутовању од Пожаревца до Крагујевца свраћао како би се одморио, ручао и срео са својим пријатељима. Један од њих био је и Радосав, коме је 1816 године издао дозволу да може имати "дућан". Између осталог о томе сведочи и ово писмо срочено у нашем месту од стране Арсенија Андрејевића. Који је, у периоду од 1826 до 1828 био је први надзорник двора Кнеза Милоша у Пожаревцу. И, истовремено управник кнежеве економије на Морави. Због оданости и ревности, бива именован у кнежевог ађутанта. У овом писму, Андрејевић извештава Кнеза о здрављу кнежевића Милана.
Ваше сијатељство,
милостивејши государ
Милостивејше писмо ваше писато у Прову имао само час приметити и разумети што ми заповедате и призренију нашег сладчајшег Милана, за којего не изостављам по мојој дужности и жељи јавити вашем сијатељству, да је совршено спокојо свој нејачки дух, који не мало смуштен му је био при вашем отшествију јуче. Учитеља овдашњега по вашој заповести призвали смо, и казали му да више не долази у конак ради страха детињега, од кога доиста нужтно је да се освободи. Ја господару у овом призренију мислим и желим онако, како што би радио и само ваше родитељско срдце ради Милановог здравља и његове науке, али признајем добро, да ово прво нуждније, јербо засад доста му је и његове слабости здравља, а још ако му се к тому дода стра, који је већ показао дејствије у њему, то би било за њега сасвим несносно и његовом здрављу које желимо опасно. Притом ако би ми било могуће с лепим начином, без усилавенија, показивачу му помало, да незаборавља оно мало што је почео. Притом остајем с глубочајшим страхопочитанијем целујући благодетелну десцницу.
Вашего сијателства, покорнејши служитељ
Андреј
У Пожаревцу
6. марта 1826
П.П Мања, с братом и сестром љуби вам руку.
Он највише брата разговара
Време