Интервју - Aleksandrovac požarevački

Лого Александровца
Moravska banka
Idi na sadržaj
ИНТЕРВЈУ
Др. Мирољуб Манојловић
На основу до сада познатих исторјијских чињеница које су се могле и могу пронаћи у историјским архивима и књигама, знамо да је фотографија Ристе Марјановића "Војници" или "Регрути" начињена у Алексндровцу пожаревачком. Исто тако, познато нам је да историјска личност Хајдук Кара Стеван потиче из Прова, односно данашњег Александровца пожаревачког. Медјтуим, сведоци смо да се у последње време у неким документарним емисијама или изложбама фотографија у земљи и иностранству Александровац пожаревачки уопште не спомиње или чак место историјског догадјаја пребацује у неку другу середину.Тим поводом замолили смо историчара, Др. Мирољуба Манојловића да нам да своје видјење.
- Господине Манојловићу Ви сте се бавили овом тематиком и истраживали. Можете ли нам потврдити да је ратни фоторепортер Риста Марјановић своју фотографију начинио у Александровцу пожаревачком ?
Да...Риста Марјановић је боравио на овом подручју и 1915 године снимио је фотографију "Регрути" у Александровцу пожаревачком. Оригинал те фотографије са оригиналним филмовима и са записаним местом где је начињена, мозе наћи у Војном музеју у Београду. Познато је да је он боравио на овом подручју и снимио је више фотографија.
- Реците нам, да ли Хајдук Кара Стеван потиче потиче из Прова односно Александровца пожаревачког, с обзиром да се у том историјском раздобљу спомиње још један Кара Стева?
Нема никакве сумње да Хајдук Кара Стеван потиче из Прова, односно данашњег Александровца пожаревачког. Измедју осталог, он је учесник чувеног боја на Иванковцу 1805. и његово јунаштво опева и Филип Вишњић где се Прово спомиње као родно место.
- Знајући све ово, једна чињеница помало збуњује. Фотографија Ристе Марјановића "Регрути" изложена је у париском Лувру и сматра се једном од најзначајнијих фотографија из Првог светског рата. И сведочи о јунаштву људи овог краја. Са друге стране, Хајдук Кара Стеван био је такорећи Карадјордјева "десна рука" и особа која је као делегат учествовала на оснивачкој скупштини у Орашцу 1804. када су ударени темељи државности Србије и у чувеном боју на Иванковцу 1805. Зашто се о томе у средствима информисања мало писало и говорило. Поготову у нашем крају ?
Па тешко је на то дати одговор. Али, као историчар могу рећи да су те чињенице познате.


                                                   Р. Стефановић
Време
Nazad na sadržaj