ИНТЕРВЈУ
МОЈ ДЕДА, ТИХОМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ...
"Наравно, имовина је конфискована зато што су покушали да наместе процес сарадње са окупатором и да га стрељају. То није прошло пошто су житељи Александровца демонстрирали и спавали у дворишту Суда 7 дана. Невероватну храброст су показали и приврженост".
Тихомир Димитријевић је синоним Александровца. Његове дела се виде а речи и дан данас памте. О Тихомиру-Тики Димитријевићу, говори нам његов унук Душан.
- Тихомир, твој деда је био изузетна личност. Какве су ти успомене остале ?
Са Тихом сам повезан и дан данас на неком необичном нивоу. Сањам га интензивно и пророчки. Обожавали смо се узајамно од првог секунда до последњег и сада ми крећу сузе када говорим о њему. Слушао сам бесконачно његове приче са невероватном пажњом. Увек је био јак, невероватно храбар и правдољубив. На мене је доста особина кроз ДНК пренео али то што је он преживео од раног детињаства ја не могу да замислим. Пешке је са 13 година прошао голготу повлашења преко Албаније....
- Димитријевићи су грчког порекла ?
Преци су пореклом из места СИАТИСТА. Из Грчке десно од Солуна ка Иоанини (Јањина) и Крфу... то место је око 80-100 км удаљено од Солуна ка Крфу и Лефкади. Место је изузетно богато зато што се баве прерадом коже и крзна и производњом бунди. Сви производи од крзна потичу из Сиатиста. Изузетно богата породица која је вероватно због проблема са Турцима и Албанцима емигрирала у Србију 1876. Тај предак се на нашем језику звао Жика Димитријевић вероватно (Зикос Димитриадис) у оригиналу. Треба проверити у црквенкм књигама у Грчкој што планирамо брат и ја ове године вероватно.
- Фамилија је била бројна ?
Његову породицу су чинили отац Божидар и мајка Љубица, стриц који га је одгајио је био Станимир, није имао деце па је сву имовину оставио мом деди. Тихомир је имао сестру Ранђу, Дару и брата Микицу. Синови су му били Ика-Илија мој отац који има мене и Марка. И Душан који има церку Љубицу. Марко мој брат има ћерку Дуњу а ја две ћерке Милицу и Невену.
- Тихомир је био образована личност?
Тиха је завршио вишу трговачку школу у Ници, у Француској где га је Стриц Станимир школовао након повлачења преко Албаније. По завршеном школовању, се враћа у Србију и наставља породични посао везано за банку "Моравска Задруга за Кредит и Штедњу" и паралелно гради моторни млин за прераду житарица. Такође њихов капитал помаже да се покрене производња прскалица Породин и Дуван продаја дувана и ситница.... Радници који су радили су га обожавали, и живели као велика фамилија што сам и лично као мали виђао годинама када су га посећивали
- У то време, породица Димитријевић је влажила за имућну ?
У власништву је имао Банку (зграду у центру Александровца), више локала у центру испред данашње пијаце и плац где је пијаца, вилу са двориштем коју је себи зидао 1938, зграду прекопута виле (Певачко Друштво Александровац) дао је зграду на коришћење друштву. Доста земље и винограда. Сада смо у процесу реституције а вила је врацена 1974. И уживао је у њој до смрти 1990.
- Поред економије, Тихомир је имао интересовање и за политику ?
Политиком се бавио и помогао развој целог округа био је народни посланик у Скупштини испред Југословенске Радикалне Заједнице ЈРЗ
- Твој деда је био у прилици да се креће у високим, утицајним круговима тадашње државе ?
Дружио се са кремом тог доба, али је бирао друштво и никада није дозвољавао да му "муљатори" буду у друштву. Мог оца је крстио тадашњи министар финансија Душан Стојадиновић. Такође су његове (Стојадиновићеве) сестре боравиле код Тихомира за време 2. Св. Рата у избеглиству из Београда, једна од њих је мајка Љиљане Пекић ( Нада) супруге Борисава Пекића.
- По завршетку рата, нашао се у немилости нове власти ?
Наравно, имовина је конфискована зато што су покушали да наместе процес сарадње са окупатором и да га стрељају. То није прошло пошто су житељи Александровца демонстрирали и спавали у дворишту Суда 7 дана. Невероватну храброст су показали и приврженост. То су људи којима је слао пакете док су били у заробљеништву и несебично делио своје залихе. (Такође су сви улози враћени улагацима када је рат почињао наравно без камате али никоме нису остали дужни.) осудили су га због реченице :" од послератне Србије се све тражи а ништа јој се не пружа" то јесте изговорио али у контексту да му је мотор нови за млин стајао на вагону у Суботици и нису хтели да га царине годинама зато сто је за приватни млин...
Осуђен је на 8 година затвора. Пребачен у Београд и након пар месеци су почели да користе његово огромно искуство у економији, банкарству и књиговодству. Тако да је већ након годину дана као "слободњак" излазио са пропусницом и обављао финансијске послове у Скупштини Града где су га након 3 године и запослили и где је пензију дочекао..
- Чиме су се бавили и како данас живе наследници Тихомира Димитријевића ?
Тихин син, мој отац Илија-Ика Димитријевић је био бард Југословенске фотографије, уредник фотографије ЈАТ РЕWИЕW и аутор више десетина хиљада објављених туристичких фотографија Југославије широм света.
Душан, други син је био изузетно цењени судија Окружног Суда Пожаревац, рели возац и невероватно духовит... Икини синови су Душан ( ја) завршио сам Машински факултет у Београду, радио 4 године на факултету а затим наставио породични посао рекламне фотографије и продукције. Агенција АРТФОТО је моја, основао сам је пре 15 година. Данас сам власник озбиљне марине за чамце, сервиса за чамце и моторе на Сави у Београду (www.artofboating.rs) Марко, мој брат млађи 9 година је успешан архитект и има свој студио. Душанова (мог стрица- исто се зовемо) ћерка Љубица је судија Окружног Суда у Пожаревцу.
Марко и ја са породицама живимо у Београду а Љубица у Пожаревцу. Реновирали смо Тихину вилу у центру Александровца и сада је у фази као 1938. када је направљена.
Александровац обожавамо и изузетно се осећамо када одемо. Моја мајка је Видосава Димитријевић, правник а Душанова супруга је била Биљана Димитријевић фармацеут и шеф лабораторије у Пожаревачкој болници.
Време